Beograd i Sarajevo još nisu povezani auto-putem, ali vožnja između ove dve prestonice poseban je doživljaj, ma kojim putem da krene! Šest sati prođe za tili čas, jer se pejzaži, prirodne lepote i mirne varoši samo smenjuju, a ubedljivo najlepši put je onaj koji vodi preko Romanije.
Zabeležili smo nekoliko slika prelepog predela Republike Srpske zbog kojih bi svako ko na put ka Sarajevu krene avionu mogao da zažali.
„Kanjon Drine je iza nas, ispred nas je Ravna Romanija“, kaže čuvena pesma „Zabranjenog pušenja“ koja je na radiju mogla samo da upotpuni ovo naše putešestvije.
Prvi susret sa Republikom Srpskom za putnike koji ka Sarajevu krenu preko Romanije je granični prelaz Karakaj. Ubrzo se uz uzbudljivu vožnju uskom dolinom koju preseca Drina uzdižu soliteri i neobično visoki zvonici pravoslavne crkve koja poput nebodera para skučeni prostor između reke i gora. Sa druge strane je Mali Zvornik. Reklo bi se – sve je to jedan grad, ali ipak je podeljen državnom granicom, što i nije toliki problem, budući da vam je za prelazak preko mosta potrebna samo lična karta.
Već sledeća slika, potpuno drugačija. Visoko iznad nas uzdiže se kula, a pred nama se ukazuje selo Divič, stešnjeno na poluostrvu u delu toka gde Drina postaje jezero. U njemu vidimo prvu džamiju, koja nas podseća na kulturnu, versku i etničku raznolikost ovog kraja. Još neko vreme će se smenjivati slika ispreplitanih pravoslavnih i islamskih simbola.
Prvi znak da se približavamo Romaniji nam je mestašce Milići, mala i šarmantna varoš, poznata po rudniku. Sledi Vlasenica i uzbudljivi uspon na Romaniju, koji nam daje prelepu panoramu ovog većinski srpskog naselja.
Prolazimo Igrišta, gde se nalazi ski centar, da bismo se, potom, uspeli na bajkovitu visoravan koju ćemo gledati sve do Pala!
Guste borove šume zamenjuju čistine s pašnjacima, retkim, ali lepotom i spokojom bogatim imanjima, neobilnim drvenim kućicama i vikendicama i restoranima koji žive od putnika.
Ovde život teče nekim svojim tempom – dok se kazaljke lenjo pomaljaju mi osvajamo kilometre vožnjom, obilazeći odomaćena goveda koja šetaju čak i putem. Bez daha nas ostavlja prizor crnih konja koji slobodno pasu pod plavim nebeskim svodom. Tek poneka kuća, tek poneki pešak, koji korača lagano i spokojno.
Tokom ovog putovanja veća naselja kroz koja prolazimo su Han Pijesak, Sokolac i Mokro, a Romaniji pripadaju i Pale, kao i Rogatica, koju bismo videli da smo u Sarajevo krenuli preko Višegrada.
Visoravan obuhvata oko 1.300 kvadratnih kilometra, a najviša tačka je Veliki Lupoglav sa visinom od 1.652 metra. Ovo je kraj koji je u prošlosti bio poznat po junaštvu i hajducima.
Ovde se krije toliko lepota i srdačnosti da se za Romaniju može reći da je definitivno neistražen raj Republike Srpske koji vredi posetiti i to ne samo u prolazu.